08. 02. 2017.
Ko
nam stalno peva, i u ludilo nas vodi,
to je naš Alfred
sto operom brodi
Odakle
da počnem ? Od uvertire?
Kraj pre kraja. I neočekivana smrt do jaja !
Ilmar
Lapinš, gost dirigent, danas metuzalem,
a i dalje dirigent, kome smo se davnih osamdesetih
GLASNO smejali sa druge galerije, levo (to je bila baza ljubitelja i POZNAVALACA opere). Opet
nam je priredio mučenje. Podrazumevano, jer ako je pre trideset godina bilo za
ismevanje, sta sada da očekujemo? Da umre, u duetu, sa Violetom
Valeri, on u fraku, ona u crnoj koncertnoj haljini i visokim štiklama.
Kostimograf? Reditelj? Direktor, pardon VD? Ima li koga, sem upravnika koji to,
očigledno, dopušta!!!!
Vraćam
se na uvertiru, koja je trajala do besvesti, sa iznemoglim Lapinšom i
muzičarima, koje baš boli uvo, ko im maše. A onda se pojavljuje ONA. Gošća, Traviata, Ekaterina
Klementieva. Sa greskom. Da li slučajnom, ili ne, sve jedno. Gošća ima mentalni ( uglavnom memorijski, od treme ili amaterizma, a samim tim i neiskustva?) PROBLEM. A Bog joj dao veoma lep
glas, zvonak, prodoran, lak kao pero, moze
da peva kao slavuj, ima divan pijano, odlične nijanse i dinamiku, solidnu glumu, ali…….
PREKID ! U sred arije! I to se
ponavlja kroz sva tri čina – e to
je bila
jeb...a, ali bez vina. Gospodo, mi
nismo prihvatilište za unesrećene. Mi smo došli da slušamo operu! Šta tu nije jasno ? …. Prvi čin: Arija Follia? Ne znam. Da li je FOLLIA????? (glupost) Ekaternia ima blok dva puta! I više nego
dovoljno. Ovo nije amatersko društvance iz Prćilovca, pa da se radujemo SVEMU I SVAČEMU. Ovo je OPERA. Beogradska.
Alal vera! I sta me briga kako će do kraja ići dalje i da li će? Ja sam
nemilosrdna publilka, ne ova koja je
večeras, kao i na svim drugim
predstavama, potpuno bez ideje šta je dobro a šta čujemo, ja sam ONA
NEMILOSRDNA ZNALAČKA PUBLIKA koja NEĆE da štedi izvođače. ONA nastavlja
kroz operu sa svojim LUDOSTIMA. BEZOBRAZLUKOM ! Surovo? A nije surovo da nas maltretiraju ovakvim izvođenjem. I još
plaćamo! Jeste naša volja, ali nam je
“servirana” gošća, te svako normalan pomisli da je BOLJA od domaćih…… I šta me
briga šta će neko da kaže, da li je imala ovaj ili onaj problem. Izbledeli kaleidoskop, sa propalim staklićima? Pitaćemo Savića zašto nam dovodi defektne
pevače. Pa mi ih već sasvim, zapravo previse, imamo. Još ih sada i
uvozimo. Zar nam nije dovoljan, a nije
jedini, nažalost, Plazinić? Neću da pišem
o njemu. Sve je isto, ili još gore. Jedino su ga očešljali. To je
promena. Nevažna.
Imamo u Travijati i Oca
Žermona. Divan lik, TOPAO, zaštitnički. A mi slušamo Vuka Zekica. Vuče, Vuče,
tako se ne arlauče. Da li je Vučko čuo
za PIANO, kao pojam dinamike? Peva kao drvoseča nakon dobro obavljenog obaranja
drveća. Vojnički, odsečno, paradno, gromoglasno, iseckano, nimalo LEPO. A ima
odličan glas. Ali nema školu. I sta sad?
Sve
je trajallo predugo. Od uvertire do kraja. Deda Ilmar zeznuo. Poslednji čin? Follia? Violeta ustaje iz kreveta, bolesna
pred umiranje, izmučena….ali avaj …. Mi je vidimo našminkanu kao holivudsku glumicu na crvenom tepihu, umesto našminkanu za odlazak u smrt, u crnoj haljini i
ŠTIKLAMA ! Ma može ta kombinacija, kako
da ne, ali za neke druge stvari. I Štikle bez haljine. Erotika, lepota. Ali….. Ne kod Verdija, nije on tako zamislio svoju
umiruću Violetu. Ne kod ovakve Travijate. Ja sam poželela da
umrem. Ne oni. Oni su bili raštimovani, jadni, raštrkani na sceni, niko nikoga
ne čuje, svi pevaju zajedno, a
svako za sebe. Tačno. Svako za sebe: Ali, nažalost, i za nas! Jedino je tu
mogla Anina da nas spase, da je umela, ali I ona je, jadna, zalutala, kao
i svaka sobarica, služavka, glasnica…. kojih ima u skoro svakoj operi, a
koje su, po pravilu, kod nas, apsolutno užasnih glasova. A nama ovo večeras uopšte
nije trebalo. Ne ova postava, ne ovaj dirigent, ne ovo lagano mrcvarenje.
Od
silne izmučenosti, zaboravih na baletski performans. Za ono što smo večeras
videli, nalazim opravdanje da su u
“štrajku”, pa su nam poslali 5 "nazovi
balerina", sve pozamašne i debeljuškaste. A baš one bi mogle da potpomognu sopstvenom UBU,a i same sebi, da se, npr. prijave za štrajk gladju. Možda bi nam, nakon toga, balet
bio bolji.
Jedini lik koji je večeras bio dostojan uloge i cele opere u svakom smislu, je Flora, Ljubica Vraneš. Ali ovo nije opera
Flora, već Travijata. Ili sam ja pomešala nešto?
Obrni,
okreni, I dalje idu prema meni. A ja …. Postacu
alkos, zbog njih. Ili ovisnik o tabletama. Tabletoman, narkoman, ali nikako, ne na ovaj način, batakoman. Jer kada je sve KONAČNO bilo
gotovo, izađoše na scenu akteri u svojim kostimima, jedino se gošća pojavila u
koncertnoj haljini sa šlicem, (nemam
ništa protiv, naprotiv ) I štiklama (u
kojima je umirala i umrla) i pokazala nam
svoj batačić. Draga Ekaterina, pa
mi takve trpamo u lonac, za supu. A one prave batake, od kojih se sve zamuti u glavi ?….Upitajte muški svet…..
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.