Voglio una donna !!!!! Voglio
Leonora !!!!!
11. 02. 2017.
Kad
zadovoljna Vlast ubaci mrvu
POLETA !
A publika ne prepozna . Ni Vlast, ni Polet
!
Trubadur bez Leonore? Može.
Pravim ljubiteljima umetnosti, naš operski ansambl priušti
večeras poprilično zadovoljstvo, na NAŠEM NIVOU, jasno,…i….dobismo
POLETNOG DIRIGENTA ( do sada uglavnom
nezainteresovanog i mrtvog) koji nam je podario jednu VEOMA ENERGIČNU I SASVIM SOLIDNU
OPERSKU PREDSTAVU !!!!.... Retkost……
“Il Trovatore” !!!
OOH LA LA !!!!!
Možda se meni to učinilo kao KORAK OD SEDAM
MILJA, jer smo u prethodnih nekoliko
predstava imali razne ŠOKOVE. Zapravo, direkcija Opere nam održava park u kome preovladavaju klackalice. Malo
gore, malo dole (u prevodu: nekada dobro, nekada lose). Tako imamo kondicije za
svu akrobatiku koju nam serviraju. Neka, kalimo se.
Ali, Večeras, Pomak…. svaka čast. E sad,
što to nije trajalo do kraja….. ima vremena…. kako godine VLASTELINSTVA
budu išle, tako će i predstave da nam napreduju, ali samo
kada ovaj dirigent ne bude za istim pultom. Ahhhhhh, pisanije o dirigentima
je u najavi, te zato
pišem o večerašnjem Il Trovatore J !
Za mene je ovo bila jedna zdrava “MUŠKA”
predstava. Sa manjim nedostacima, ali neću da kvarim zadovojstvo koje sam
osetila tokom cele predstave.
Počeli su nadahnuto, razigrano, odlično.
Prva dva čina u istom raspoloženju. Treci i četvrti, lagano posustajanje, ali
ništa strašno.
Strašna su bila dva “glasa”….Tatjana Mitic
i Predrag Gligoric. Preblaga je ta reč za njeno neizdrživo “ljuljanje” i njegovo krkljanje. HOROR.
Toliko o njima.
Bajic kao Ferando je počeo konačno da
napreduje i da ozbiljnije prilazi ulogama. Osetno bolji (pevački) nego do sada,
ali nista više od toga. Samo bolji. Zato
je glumački je bio ubedljiv, držao je,
uz kolege, predstavu skoro do kraja.
Janko kao Manriko je bio najslabija
“karika”, iako je uloga glavna, u ovom muškom trilingu. Pevanje na silu,
pucanje glasa, ali dobre visine.
Ipak, nije uloga samo ispucati par
visokih tonova, a sve ostalo, kao što rekoh u jednom od prethodnih pisanja o
njemu, “dole nista, gore svašta”. I dalje je tako. Ili VD, ili tenor, kod Janka
oba ne idu. A ni kod publike.
DRAGUTIN MATIC, Grof Luna, BARITON !
Baritončina. Iako ni on nije bio sasvim besprekoran, jedino smo od njega
doživeli EMOCIJE. Od divnih “pijano” fraza, do volumena koji dugo nisam čula.
Odlična tehnika, gluma, osećanja, prikaz onoga šte je Verdi zamislio u toj
ulozi. A glas … za uživanje. Bravo !!!!!!
Nataša Jović Trivić kao Acučena, večeras je
bila posebno inspirisana. Odlična, (sem
u najvišim tonovima) ali je to vešto prikrila, a to je sposobnost koja
mora da se pohvali, jer i to treba umeti. Yrlo
sugestivna, upečatljiva, dirljiva.
Dakle, uživali smo u jednoj celini punoj
energije, radosti, naboja. Bez Leonore. Takva kakva je bila večeras,ne treba
nam. I ovako je bilo jako dobro.
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.