IMA NADE !!!!! Beogradska opera, Narodno pozorište. Utisci iz oronulih stolica, prašnjavih loža i neopranih zvučnika na vrhu bine....Golem raspon zamerki za ubistvo, Umetnici i ostali rabotnici, Pevači, zabavljači, igrači....

                  

29. 03. 2017.

ŠTO JA VOLEM GOLEM….. RASPON OPERSKIH PREDSTAVA

 NISAM NIČIJA, SEM SVOJA I NJEGOVA !

BLAGODET OD BOGA ZASLUŽENA !

POZDRAV  HVALJENIM, A  I  “ISKASAPLJENIM” UMETNICIMA, UPRAVNICIMA, RADNICIMA, SLUŠAOCIMA….. I OSTALIMA   KOJI SU  SE PREPOZNALI  U MOJIM REČIMA

JA SAM PUBLIKA !!!!!

Publika koja  voli operu, poznaje je, publika koja zna šta je dobro, a šta nije. Neskromno? Nikako. Samo tačno, provereno.  A  publika je OSETLJIVA u svim evropskim i svetskim gradovima, malim mestima, svuda gde se  OPERA dešava…. jer i tamo, pogotovu tamo,  publika PREPOZNAJE kvalitet. Plaća karte, prelazi i preleće pola zemaljske kugle da bi čula ono što hoće i  bira šta će da sluša ili gleda…… i očekuje  KVALITET koji je ponuđen.

 Ali, isto tako, “Tamo daleko” svi drhte od  nemilosrdnih kritičara…… Mi smo ovde. Naši. Sami sebi neprijatelji. Pa kada se pojavi neko ko napiše utiske, znalačke, realne, a to ne prija svima… počinje ORANJE. Na sve strane. Zalud.

Ja nisam nemilosrdna, iako  mnogi tako shvataju moje pisanje. Želim da  se podigne nivo naše OPERE, a postoje  veliki uslovi za to. Ali, NEKO NEĆE. E, zato se pojavljujem, slušam, pišem  i navijam za pomak.

Kada sam ja  počela da odlazim u operu, omamljena njenom lepotom, i da  intenzivno  slušam i  pratim…. i kada sam postala njen deo, u svakom smislu ovog napisanog, ….. recimo, orkestar  i hor  su u to vreme bili daleko lošiji od danjasnje realnosti. Mi sada imamo kvalitetne muzičare, i u orkestru i u horu. Ali…..oni su kao ulovljene ribe…. praćakaju se, ne bi li se izmigoljili iz mreže. Tu nastaje problem… identičan je problem  i sa pevačima, na svu ozlojeđenost mog pisanja. Ako NEĆEŠ DA SE MAXIMALNO DAJEŠ I TRUDIŠ, AKO TI PUBLIKA NIJE SVETINJA…… IDI !!!!! Nema mesta za amebe….lignje i ostale beskičmenjake. Iako mi nismo zapad, MNOGI mladi, vredni pažnje, školovani i dobri…..čekaju…..izgleda uzalud, sem ako ne pronađu odgovarajuću vezu. Toga ima svuda, da se razumemo, samo  se tamo ne postavlja pitanje kvaliteta, on je podrazumevan. Kod nas nije. Tu je problem. O tome pišem.

Kod nas je sve, kao i SVE DRUGO. Naopako. A kada se pojavi neko 

(“bračni  supružnici”)  koji bace kamenčić u žabokrečinu, a stanovnici iste se uznemire…… kuku, lele. Po koga? Po stanovnike spomenute sredine. I…..kao u svim okruženjima i  situacijama,…. neki  se pokrenu, napreduju, trude se i uspevaju, neki stagniraju, neki potonu još više, a najbrojniji  KREKEĆU.  GLASNO. DOSADNO.UPORNO. Na kraju….. zanemoćaju.

Rekla - kazala kod mene nema osnove. Ko koga poznaje, ko je sa kim u ljubavi, poslovnoj, bratskoj, finansijskoj, erotičnoj, porodičnoj…… ko kome smešta, čini, uzvraća, plaća…Ko koga, gde, kako i zašto?????   NEEEE !!!!!!!!!! Ja sam publika!

Ja  uvek pišem o svežem utisku operske večeri, pevačima i kompletnoj predstavi. O kvalitetu, ma kakav da je. Ne o odnosima, igrama i kuhinjama. Kuvam odlično, recepte pamtim, nove pročitam i odaberem,….. kao i predstave na koje odlazim.  Ali u tim predstavama, sastojci su  vec poznati, a Vi im dajete začine, određujete aromu, a na  ukus koji  se proizvede, reaguje publika. Ona koja je došla da uživa, ona koja je došla zbog poklonjenih ulaznica i ona koja je došla da podrži protagoniste, ma kakvi bili. Ja o tome pisem. Ne pripadam nikome, sem sebi, i njemu.

Vidimo se ….. Odahnite, ne idem  baš na sve p…………

O istim temama iz malo drugačijeg ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

..

U boj, u boj !!!! “Evgenije Onjegin”, Čajkovski, Narodno pozorište, Beogradska opera, Nevena Pavlović, Nikola Mijailović, Aleksandra Angelov, Nenad Čiča, Dubravka Filipović.

                                   

                    Jooooooj, ooooooooj, hajmo u boj

Tatjana i Olga,

Dve sestrice slatke,

Na operskoj sceni,

Gaču kao patke.

A moćna dva lika,

Onjegin i Lenski,

Kroz pero Čajkovskog,

Postaše bezvremenski.

Ostala plejada

Nezahvalnih rola,

Pošto  nisu vrhunske

Ubiše do bola.

Ipak je sve lakše

Kad nam balet kroči

Izmučenoj duši

Zamazuju oči.

I tako uvek biva

Kad se nadam sreći

Šta o svemu pisati,

a istinu ne reći.

Ruska beskrajna depresija. Nemam elana i motiva da slušam i gledam ovu operu na ovaj način. Nije sve to uopšte bilo loše, ali sam ja prezasićena predstavama koje, u većini slučajeva,  na kraju  budu  „nije loše“. Pitam se kako je došlo do ideje da se uopšte postavi ova opera? Ako nam orkestar ima maleni gudački sastav, ako nam dolaze dirigenti koji ne mogu ni mnogo jednostavnije opere da odmašu, a ne umeju da izbalansiraju odnos  orkestra i pevača, ako su nam glasovi neprodorni i slabašni, ako nam je scena skučena..... ako, ako, ako...... čemu megalomanski zahvat zvani Onjegin? Za Onjegina je potreban OGROMAN ansambl, velika bina, gromoglasni pevači, veliki hor, veliki baletski ansambl.... kristalni lusteri, svila i pliš, a ne bela najlon kesa na kojoj mučeni Lenski skonča.

Ali..... šta je, tu je. A sjajno nije. Mene večeras nisu mučili pevači. Neki dobri, neki  manje dobri, uglavnom bledi i neubedljivi. Zapravo celokupna predstava kao  mapa nekakvog slikara, gde  mi dobismo kopiju 100/100.

Mene je mučio metež i haos na sceni, sem u prvom činu, gde smo dobili viseće ogolelo drveće i neprirodno zeleni pod (travu) ili nešto slično tome, nisam razumela. Metež u drugom činu. Na sceni svi solisti, hor i haotični balet. A prostor.... nema ga. 16 baletskih igrača, tj., 8 parova..... Jedan baletski igrač kasni, drugi se vrti kao vetrenjača, treći se skupio kao miš, svako  se koprca kako zna i ume, nigde sklada ni u čemu. Neke balerine mršave, dve upečatljivo debele, kostimi  prepuni neukusa (kombinacija muških crnih pantalona i teget bluzona?????) haljine, ili braon ( pored teget i crnog, ubitačna kombinacija) ili prašnjavo sive, odrpane i neugledne.... na balu? U carskoj Rusiji? Neće  me niko ubediti da je tako nekada bilo. Niti da se nema para. Ni da su kostimi stari. Niti da je opradano da Lenski nosi kostim dva broja veći. A šta rade krojači? Ima li ih u operi? Ah da, nemaju sredstva ni za konac, pa kako da rade? I tako u nedogled....

A publika aplaudira. Svima, jer ne pravi razliku. Nakon Olgine arije tajac, ali začu se spasonosno TAP... zna se odakle i tome se pridruži još par dlanova... Posle arije Lenskog, ovacije....? Tatjana korektna, Onjegin doziran u nemarnom stavu do pred kraj, kada se, konačno i pokrenuo malo. I povici BRAVO. Udeliše nam mrvice. Ali su previše sitne, kao fine prezle. A mi hocemo „panem et circenses”.... pevanje, ovakvo, ako baš mora.

I tako, sta reći

Sem da sam u strahu

Jer baš grozno pišem

o pevačkom fahu.

O istoj temi, ali iz drugog ugla: 

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/03/onjegin-cajkovski-narodno-pozoriste.html

Cessate da mi svašta poturate, Beogradska Opera, Đuzepe Verdi, Nabuko. Narodno pozorište. Sanja Kerkez, Dragutin Matić, Ivan Tomašev, Zorica Mitev Vojnović, Aleksandra Angelov, Aleksandar Dojković, Tatjana Mitić, Danilo Stošić.

~´Oćete prvo dobro ili loše ?

Cessate da mi  svašta poturate

22. 03. 2017.

                   Razgaliste mi dušu večeras.  Fenomenalna uvertira, puna naboja, osećajnosti i energije. Čudno dešavanje. Retko opstaje početna energija i intenzitet predstave  do kraja. A to se večeras dogodilo.  Bravo za Zoricu Mitev Vojnović, koja je sve to uspela da ostvari, da drži pažnju i muzičara i publike,  sve vreme. A  bravo i za orkestar, posebno bravo za Sinišu (solo čelo)..... ponavljam, sve može....

                   Nabuko? Otkrovenje  lika.... Kod nas. Večeras sam PRVI PUT u našoj operi čula muzički deo ovog lika.  Na žalost, do sada sam slušala Nabuka u izvođenju M. Jovanovića i sem uobičajeno prenaglašene  pantomime i solidne glume, a na uštrb (koja grozna reč, ali i opisuje grozna stanja) nisam  nikada mogla da  ČUJEM  kako  je to zamišljeno. Ali, večeras, u našoj operi, konačno saznadoh kako to treba da zvuči.  Iz role u rolu, Dragutin Matic gospodari plejadom raznih likova. Pre par sati ulogom Nabuka. A mi uživamo u tome.  U raskošnom glasu, odličnoj tehnici, a samim tim i ispevanim frazama, divnoj dinamičkoj lepezi, znalački vođenom dahu (na to sam veoma osetljiva, sledi nastavak koji red niže), izvrsnoj i sugestivnoj glumi ..... BARITON za ponos naše Opere !

                 Abigaila koju smo čuli u izvođenju Sanje Kerkez.... ? Ne treba nam ništa ni više, ni drugo.  BRAVO !!!!!!! Uloga  kao skrojena za Sanju. Od temperamentne, ratoborne, ljute, do uplašene,  neshvaćene i očajne...... Hoćemo Sanju  što češće. Ne uskraćujte  publici kvalitet. Ne uskraćujte predivnu glumu, a posebno ne uskraćijte divan i tako redak (kod nas) piano.....Prija publici angažovanje do poslednjeg daha, lepota, sjaj u očima, žar koji poseduje, sigurnost  u sve što radi na sceni.  Da, sopran za uživanje.

                 Moj omiljeni lik u ovoj operi je Zaharia..... Tek sam  uz NJEGA uživala,  do suza. Ivan Tomašev je najkompletniji operski pevač kod nas. Ima SVE !   Miluje nas bojom glasa, fascinira sugestivnošcu, pevanjem, glumom, dikcijom, jezikom na kome je opera, stasom.....SVAKOM  ULOGOM !!!!!!!

I....... to su likovi ove opere koje smo večeras čuli......

Druge likove u ovoj operi, nismo čuli, samo  su nam pokazali  neke druge  momente.

Fenena.... u tumačenju večerasnje pevačice, Aleksandre Angelov, ovako: Ako bismo zanemarili loše pevanje, a kroz pokušaj  glume koja je sve, samo ne to, ne bismo mogli  ni u ludilu da prepoznamo osobenost lika, da li je srećan, tužan, ljut, veseo, nesrećan.. (dečija pantomima je sto puta uverljivija od ovog ispraznog "glumatanja")... Fenena je, kao i ostale uloge koje Angelov  „odrađuje“, zapravo hodajuca smrt. Bez ikakovog izraza na licu. Plastika. I to loša. Sa pogledom koji „bludi“ kao u lošim filmovima. Da li je Karmen, Preciozila, Santuca, Rozina..... ISTO JE. Dovoljno da ponovim da je loše. Uz „ljuljato“ koji se bliži baba Jaci..... propast. A dah... gore napisah da sam tu veoma „tanka“ i netrpeljiva.... Angelov  „ga“ uzima gde joj se ćefne.... u sred fraze, gde mu mesto nije, kada se uplaši, ili  iz čista mira.... dosta mi je  pevačkog javašluka,  pa se pitam..... možda ne bi bilo loše da VIZIM (koji brine o članovima  Narodnog Pozorišta) donira  neku  bocu kiseonika za  pevače koji  imaju problem sa disanjem.....a ima ih....

I tako, u sred divnih momenata, začarana muzikom, scenom, sadržajem, lepotom Verdijeve zamisli, iskoči i uplaši me nesretna Tatjana Mitić. DOKLE, BRE?  Vrišti i potura se kao da joj je poslednja.... (uloga)..... A nadam se i da jeste.  Uz nju, pojavi se „glasovni naturalac“, drekavac zvani Danilo Stošic. Od izgleda, do pevanja...... pitam se, pevač nije, glumac nije, šta  li je?

I...... juuuuuu, zaboravih na još jednog pevača..... u tumačenju lika Ismaila,... nije ni čudo, imali smo u nadi nešto, a dobili NISTA,.... opet samo slika, iskrivljena, bez tona. Dojkovic. Promašaj. Poturica. "Stenjato pevanje" sa veoma bučnim zavrsetkom izbacivanja preostalog daha koji nije
iskoristio gde treba, nego nam potura u "lice". Nećemo to.  Po ko zna koji put. Uz druge, slične.... osuđeni smo da ih  slušamo, ako  želimo. A  to nije stvar naše želje, već kombinacije iz Uprave,.... kao u kladionici.... nameštaljka,.. ako hoceš ovoga, onda moraš i onoga.....

E  zato pisem,.... da  kažem šta  hocu, šta valja i šta neću, jer ne valja.

Ali, ako zanemarimo ove opaske, poznate i  postojeće..... Nabuko je bio odličan. Veoma impresivan u celini...... Jer neki vole  svoj poziv i uživaju, neki odrađuju, a neki  se muče.  Meni je, iskreno, bilo lepo. Hvala divnim pevačima, Zorici, orkestru i horu......

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/03/uzepe-verdi-nabuko-sanja-kerkez.html

Šapni mi, šapni , Adriana Lekuvrer, Beogradska Opera, Narodno pozorište, Jasmina Trumbetaš Petrović, Nataša Jović Trivić, Dušan Plazinić, Aleksandar Nikolić, Stevan Marković, ....

Šapni mi, šapni

Predstava za šaptača,a posle i za pevača

18. 03. 2017.

Kako čovek da se spase i zabavi kada sluša muzičku limunadu zvanu Adriana Lekuvrer, Frančeska Čilea.... U ovakvim situacijama, gde se, sem dve arije, kroz ostatak opere, koja je kao crevo, smenjuju haotične muzičke ideje bez ikakvog smisla i celine, rečitativi koje naši pevači izovaraju kao „Gringo“ („Hey gringo, I kill people for money... but You are my friend, I kill You for nothing“)..... i koji su u svojim ulogama apsolutno  nezanimljivi.... ipak ima zabave.

Šaptač (ica)!  Čuje se tokom cele predstave, u poslednjem redu partera, na drugoj galeriji.... svuda. I tako, oni grguću na sceni, a ja razmišljam o ulozi i nazivu - Šaptač. Ili SUFLER. U pozorištu, tj. Operi. Kako se ova naša čuje, naziv  mora hitno da se promeni u VIKAČ. Dok ona viče, na sceni radnja. Kakva, ne znam. Spektar ujdurme.

Ali, hajde da krenem od - kostima. Nekome primereni, nekome užasni, te dobismo na sceni Adrianu (francusku glamuroznu, erotičnu, svojeglavu glumicu) kao toticu. Što ne ide, ne ide. Opat iz sasvim drugog doba, baletski kostimi  promašeni skroz. Kostimograf, šta to beše?

Scena - simpatična, u svakom činu na svoj način.  Koreografija - nerazumna, sa nekakvim cupkanjem nesretnika i trešenjem nekih ogromnih čaršava, a ne znamo čemu to sluzi i doprinosi.... mnogo nebuloznih pokreta bez objašnjenja.... Hit je bio baletski igrač u beloj „suknjici“ i gacama za „jajnike i krajnike“.

Koliko sam ja ukapirala, Adriana (Jasmina Trumbetaš Petrović) i Princeza (Nataša Jović Trivić) se lome oko Mauricija (Dušan Plazinić), mada se ja oko njega ne bih lomila, več  bih ga zaobišla u širokom luku. Mauricio... ovaj naš, niti glumac, niti frajer, niti j...  a i dalje loš pevač.

Dve gospe koje ga jure, solidne i preglasne. Naš manir pevanja. Što jače, da publika plače. Boga mi, zaplaka nekolicina na ljuljanje Svetlane Lovčević. Mislim pevačko. Molila bih da se  u sledećih par godina izbegne njeno angažovanje, ako je moguće, makar i u ovako malenim rolama koje izazivaju veliku glavobolju. Nije fer prema publici. I kada smo već kod publike..... čudna stvar večeras.... PUNO POZORIŠTE. A opera nepopularna, dosadna (rekoh, ovakve opere samo vrhunska izvođenja mogu da  održe, ali to ovde nije slučaj), pevači, znamo ih. Ništa što bi privuklo ovoliki broj posetilaca, sem ako nije neko od pevača doveo svoje,.... a meni baš liči na to. Ako. Kada sam se ja smorila, neka se smore i drugi, kada nam je već suđeno da slušamo nepopularnee opere. Zašto na repertoaru nema Don Karlosa jako dugo? Ili Norme? Ili Ernani? Ah da, ko će da peva...... zanela sam se..... A ko će da režira? Večerašnji dvojac Aleksandar Nikolić i  Stevan Marković - pun pogodak. Ali, zašto mladim, sposobnim i maštovitim ljudima dati šansu? Ne, nikako, saterajte ih podno dasaka, dok se  pozorišni „sveci“ ne uklone. Dotle će i ovi, i drugi mladi i perspektivni ljudi  ili čekati milostinju beogradske opere, ili pobeći, kao sav sposoban svet, a nas (publiku) ostaviti na cedilu. Ako, to smo i zaslužili, kada niko nema muda da  ukaže na realnost. Živela magla.

Eto, o čemu sam ja razmišljala dok se nekako tromo i sporo bližio  kraj ove nesrećne predstave, ali nikako  i da se desi. Čilea se zaneo, malo hoće, malo neće, taman mislis evo, kad, ništa, i opet,... taman evo,... ono.... ništa.... i tako, kao u dobrom (ili lošem) sexu. Samo ovde nije bio ni dobar ni loš, već dug i prazan. A to je baš naporno, bez srećnog završetka, kao u ovoj operi. Svi tužni, a glavna protagonistkinja umre... od čega.... Nastavak u sledećem blogu.....

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/03/adrijana-lekuvrer-beogradska-opera.html

Goli "Pajaci" Leonkavala, Beogradska opera, Narodno pozorište, Lari Njulend, Janko Sinadinović, Aleksandra Stamenković Garsija, Aleksa Vasić, Vladimir Andrić.

Usamljeni i ogoljeni “PAJACI” 

Sa pauzom???? Da se zavara malobrojna publika kako je to celovečernja opera,... ahahahahahahah…..

No,Pagliaccio non son……

Nastupiše Prvaci. Uz gosta dirigenta „mrtvaci“, a zapravo, svi kao osrednji đaci.

Ipak,... publika malobrojna. A to je sreća. Ogromna. Da ne čuju ljudi ono što nije za slušanje, da ne vide ono što nije za gledanje.   

Živo me zanima ko je došao na ovako ishtrene i nerealne ideje da jednu ozbiljnu, zahtevnu i tešku ulogu Tonija u „Pajacima,“ poveri neukom,  nezrelom i neubedljivom „đačiću“ Aleksi Vasic? Čemu to? Kao osveta, inat, ili bezobrazluk? Prema kome? Zašto?  Vasiću je, za sada, krajnji domet „Đani Skiki“,... ni ton više. Opera nije dečija radionica, gde  se deca igraju lekara i učitelja, pevača i slikara.....

Isto je i sa likom Nede. Aleksandra Stamenković Garsija.  Neko se zabavlja, očito..... Zna li iko od MOĆNIKA koji su joj dodelili tu rolu, šta to znači? Ko to može da peva ? Ili se igramo opere?  Gospođi... ne mogu da definišem lik,... ali i ovog puta ista, kao i u prethodnoj roli Mikaele u operi Karmen,... neubedljiva, svijena, nemaštovita, bez ikakve glume, tankog glasa, bleda. I? Ništa.

Silvio? Usnuli Silvio? Sve vreme kao tek probuđen. Izgužvan, haotičan, nesiguran,... nikakav. Vladimir Andrić.

Kanio...... šta reći, a ne ponoviti  opaske iz prethodnih pisanja, a što je i razumljivo, jer  se ništa ne menja,.... kao u bari. Janko Sinadinović.... solidan glasovno, solidan glumački, daje sve od sebe, ali...... to nije ono što zahteva uloga.

Dirigent?  „Nova metla  bolje čisti“, ali to ne beše slučaj večeras, iako je Lari Njulend (nemam živaca da budem korektna,  a i nije vredno mog  pisanja, da navedem  ime u originalu, kada je sve otužno i sramno) uspeo je da osmisli uvertiru i neke delove opere, kao sasvim muzički dobre i zanimljive, bar za ovaj orkestar koji neće da unese novine, sem kada dođe  stranac. Ali zato je vremešni čikica u skladu sa godinama  imao SVOJ tempo opere. Ili je bio u dogovoru sa upravom da odugovlači predstavu, jer je ostala „sama“, i još uz dodatu pauzu koja u ovoj operi ne postoji, dobismo beskrajno opersko crevo. Ipak, bilo je i tužno i jadno a i  smešno, jer.... La commedia e finita.... per me.... per stasera....

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

Kraljica Margo, Goran Bregović, Beogradski balet, Narodno pozorište

KRALJICA MARGO,

ili

LONAC “BREGOVICA PAPAZJANIJE I PSIHODELIJE “

 Za Bregovića znamo da je plagijator, ali sam večeras kroz  muziku za balet “Kraljica Margo” dobila  saznanje da je i  gladijator  i manipulator. Možda se to već sve zna…. ja to tek  sada, u ovoj meri primećujem. Sve one osobensoti i prepoznatljivosti dragog nam Brege, totalno izostaše u pokušaju da pile ima sise, ili da žaba bude konj.  Magarci su bili u publici.

Početak baleta…. četiri užasne “pevačice”: Dragana Tomić Roksandić, Zorana Kalapiš, Suzana Todorović i Maja Pajevic…… sramno je da prođu pored Opere, a ne da se nađu na sceni, dobivši nekakav angažman za ovu predstavu, dok mnogo bolje i kvalitetnije pevačice ne mogu  ni da se približe istoj sceni, ali ove četiri “jahačice po mozgu i ušima publike” hrabro  i najstrašnije falširaju i drhtulje svojim glasićima, dijametralno daleko od tonaliteta, ritma i intonacije. SRAMOTA.

Ipak, ovo je balet, ili samo pokušaj baleta. Sadržaj nisam razumela, jer   naziv baleta i sam balet…. mislim da su u konfuziji. Bar što se mene tiče.  Bregović je od korala, preko  angažovanja ansambla “Renesans”, od motiva iz “Posvećenje Proleća” Stravinskog, do imitacije ritma i  rasta ekstaze iz Ravelovog “Bolera”, od zurle i frule “izvorno poteklih  sa francuskog dvora”, preko solo violončela,  od omiljenih mu limenih duvača, do haosa i morbidnosti muzike za klasičan orkestar i “kompozitorski “ više angažovane gudače, od buzukija do  sirtakija…. uz konstantno nepovezano menjanje muzičke i dramske logike, pokazao jedno veliko muzičko NIŠTA.  Nismo od njega, bar što se tiče baleta,  ni očekivali bolje, jer je on, ipak, samo veliki, ali  sposoban estradno-paradni šarlatan. Tužno je što se TO prodaje  za ODLIČNU BALETSKU PREDSTAVU.

A baletski igrači su, sem par njih, bili uobičajeno loši. Prirediše nam neopisiv metež i  nered  na sceni, tako raštimovani u zajedničkim delovima, neusklađeni i haotični (ali ne po koreografiji, već po ne uvežbanosti). Oni koji  su uvek dobri (Dejan Kolarov, Mila Dragičević, Tejlor Klou, Milan Rus) nekako su, bar kod mene, na žalost, ostali u senci ovog  muzičko – histerično - neuravnoteženog ludila.

Scena je imala  prilično oskudan izgled, što zbog hora koji je, valjda trebalo da izgleda kao hor u crkvi, ili zbog zamisli režisera, motali su se nekakvi konopci, plastificirana mumija (ne znam  sta je to predstavljalo), uobičajene poluzavese i simbolične (iako  nisam razumela tu simboliku) trake, preovladavale su izljuštene daske koje život znače. A kostimi…. Manje - više neodređeni i neupečatlljivi, mogli  bi da posluže i u drugim predstavama, dakle bez osobenosti i pečata koji bi dali  baš ovoj predstavi.  Orkestar uz Vesnu Šouc, a uz ovu muziku…. prošao nezapaženo.

Sve u svemu, Bogu Hvala, razreših dilemu i  viševremenesku žal za odlaskom na ovu predstavu…… NIKADA VIŠE. Hvala  na ovom baletu, idem da popijem KAFETIN. To je krajnji doživljaj. 

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

Verdi, Rigoleto, Dragutin Matić, bariton, Beogradska Opera., Dejan Maksimović, Snežana Savičić Sekulić, sopran, Zorica Mitev Vojnović Ivan Tomašev, Tamara Nikezić.

                                     

Rigoletto... ma non maledetto

UMETNICI, HVALA !!!!!!

Doživeh i to! Dugo očekivano. Do sada najbolja predstava Rigoleta. Od kada (opet) intenzivno  pratim operu. A finale večerašnje predstave,.... suze od jačine doživljaja!   Ima li išta lepše?  

Predstava veoma ujednačenog kvaliteta, što se kod nas JAKO RETKO događa. Naravno, ogromna je zasluga  naše Zorice Mitev Vojnović, dirigenta  koji, kada se pojavi i zamahne palicom, stvori utisak da ima čarobni štapic. Uvek nasmejana, željna dobrog delanja, znalac i poznavalac opere, pre nego i podigne ruke,  oseti se  energija, temperament,  sigurnost,  a elan tokom predstave prikaže  pravi sadržaj dela, pa  orkestar, zazvuči  mnogo bolje (u odnosu na druge predstave pod drugim „dirigentima“),  a većim delom i  jako dobro. Bravo za Zoricu.

A muški hor? Odličan, uz sitne i zanemarljive  neusklađenosti koje moram da primetim, dinamički sugestivan, na momente dirljiv. Dakle, MOŽE !

Rigoletto? Dragutin Matić!  Rigoletto? Dragutin Matić! SUZE? Dragutin Matić !

Ogorman bariton koji neosporno uživa  u ulozi koju voli. (Ali  ne i  samo ovoj). Pevački  jako dobar, odličan, sa  zavidnim dahom (to sam već pisala, ali je lepo kada se to  uvek čuje, a to znači da  radi na svojoj tehnici i  negovanju iste), divnim frazama, retko čujnim pianima,..  a onda, kada treba, čujemo moćan  glas. MOĆAN ! Ali GLUMA i SUGESTIVNOST!!!!!! ČAROBNO! Retko viđeno i u drugim operskim kućama širom sveta. Ovaj Dragutinov Rigoletto je IZ SRCA, uz  ludilo koje smo doživeli.... Dragutin ima  zavidan  glumački dijapazon sa neverovatnim transformacijama...... od sarkastičnog, zlovoljnog, izneverenog, preko ostrašćenog, nesrećnog, nežnog  ili uplašenog dvoranina, oca, .... čitav spektar emocija i doživljaja, uz najsuptilnije  detalje, ali, da ih  ne objašnjavam, jer, možda, za  one kojima  ovo moje pisanje nikako ne prija, nema razloga.....  A da dodam još nešto? Ne!!!!!!!!!  Sasvim je  dovoljno: Dragutin Matić je bariton koji može da zadivi svetsku opersku scenu. Rigoletto!!!!!

A uz  njega, uglavnom ujednačena ekipa.... iako je to veoma SMELO rečeno sa moje strane. (Ko me razume, odlično)

Dejan Maksimovic, prevazišao sebe, na  opšte zadovoljstvo. Hrabar, glasan, duševan,  glumac, veoma siguran u sebe i ulogu.  Bravo !

Snežana Savičić Sekulić ( Izvinite na  ovoj digresiji..... ali  većina naših pevačica ima jedno, dva, tri prezimena, ili međuimena..... dajući time valjda, na znanje svetu  sopstveni status, bračni, ili društveni..... a MI samo gubimo vreme na ispisivanju tih imena i prezimena,.... čemu to,... ako  ste DIVA , imajte ime DIVE, ili pseudonim,  mali pomak ka svetu, a ne  hiljadu puta ić, ić, ić,... to nas je i dovelo do ovolikog stanja primitivizma u svemu)..... Sledi  mi ubistvo! Prestaje digresija.

Dakle, Đilda..... sasvim Đilda. U svakom smilsu opisa. Ushićena, razdragana, srećna, uplašena, očajna, ranjiva, umiruća.... dobra gluma, predivni piano momenti,... dirljiva,.... iako je  u delu Addio, Addio, „zbunila protivnika“ (Maksimovića) svojim  ne upadanjem na vreme, ali ih je Čarobna Zorica, nekakvim čudom, a i znanjem tekuće muzike spasla.

Slično  se dogodilo i u kvartetu.... Tamara Nikezic, posle, skoro dve godine, ponovo  u ovoj ulozi.... na početku malo nesigurna, (kao Snežana,  koja ipak  ima mnogo više iskustva,.... tj, Djilda) ..... ipak nam daje  pravu sliku sestre bandita, ubedljiva,  šarmantna, lepa, svojeglava, ali i vernu sliku devojke koja je u dilu sa bratom.   Iako je glumački bolja nego pevački,  deluje veoma  prijatno, sigurno i rasterećeno na sceni, (  moram da kažem da je MNOGO napredovala u svom radu), te  uz Ivana Tomaševa, koji je ROĐEN za ovu (a i sve druge basovske uloge), a od koga me je bilo strah čak i u publici, jer je BANDIT (sugestivan  i upečatljiv, kao i u svim drugim ulogama), i uz Đildu i Rigoleta,  dobismo retko  dobro odpevan kvartet u celini.....

I tako....... Jedan  Verdijev Rigoleto, u običnoj operskoj sezoni, u sred marta 2017, izmami mi suze svojom umetničkom dirljivošću, zahvaljujući  odličnoj postavci. Najboljoj do sada, uz sve sitne nedostatke, što pevačke, što glumačke,... ali  u ovom operskom svetu, za razliku od  životnog......sitnice NISU te koje život znače. U operi je SAMO KOMPLETAN  doživljaj pravi.  BRAVI, BRAVI !!!!!

Eto i od mene hvalospeva,.. neočekivanog, a apsolutno zasluženog.  Čekam vas u istoj postavi ubrzo. Još jednom, SVIMA BRAVO !

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

Nemoć Sudbine, Đuzepe Verdi, Moć sudbine, Beogradska opera, Narodno pozorište, Ana Rupčić, sopran, Dušan Plazinić, Miodrag D. Jovanović, Aleksandra Angelov, mezzosopran, Nebojša Babić, Dejan Savić,...

                     

                          
                   
                     
                Moć Sudbine,  ili Noć operske kolotečine

Gde ja stadoh, ti produži. Dani su sve duži. A večerašnja operska predstava, doživljaj mi ruži.

Da li da napišem nešto počevši od kraja, ili od početka, nije bitno. Valjda je proleće u najavi, pa se naši pevači bore sa alergijama (na uloge),  a mi na njih (pevače). Borba teška i dugotrajna. Pobednika,  možda,  neće biti.  A u stvari,  ili ce oni  opstati, ili cemo mi umreti.

Pesnički rečeno,.... KO IZDRŽI,  ŽIVOTINJA JE,  KOJA PRŽI.

Iako je predstava počela sa, skoro dvadeset minuta kašnjenja, a to je, ipak, čak i kod nas neuobičajeno, niko se nije oglasio da  to objasni. Orkestraši,  (a kroz njih se, ko poznaje operu, ili uopšte dešavanja u operi  prate dešavanja vezana za predstave)  su izlazili, ulazili, ćaskali, većina je u dokolici  UDARALA,  ili DUVALA,...  mislim na omražene instrumente, .... a to je, IPAK, nekolicini  u publici smetalo, iako se veći deo publike bavio mobilnim telefonima, i svemu što ide  uz to,..  jer ko se, zaboga, danas PRIPREMA za jednu opersku ( ili bilo koju drugu , pozorišnu) predstavu,... da „udje“ u priču  onoga što ga čeka.....

Mislim da pričam  previše......

Dakle, početak je kasnio!  Kod mene dovoljno.... da ..... dobijem adrenalin.....

Moć Sudbine !   Kao pokušaj i reklama, veoma loše predstavljena, bez obzira na  sva gostovanja i najave na PINKU i drugim "pink" medijima.

Ali zato plakat za KINESKA GOSTOVANJA, koja su PROŠLA.... i dalje stoji na ulazu u Operu.  Kinezi,.. ja tebi, ( uprava)  ti meni (uprava),....

A ovo večeras,... upravu ne zanima, jer nema interes. SRAMOTA, iako ja prva  kritikujem. SVE.  Ali i primećujem, SVE.....  A naročito gramzivost.  

Ipak, moramo da shvatimo da je naša Opera jedna velika klackalica. Ono što  u jednoj predstavi bude dobro, u sledećoj padne. Da li po pitanju pevanja,  glume  ili nečeg trećeg,... nije važno.  Klackamo se.  Kockamo se.

Večeras smo se najviše  klackali sa  likom Preciozile. U nekom nerazumnom „kostimu“ iz trecerazredne klase bordela, nisam shvatila kako je moguće da u ISTOJ predstavi postoje različiti kostimi. Ili to mora da bude ispunjena želja aktera? Na premijeri vidimo „Jahačicu Apokalipse“ u  crvenim pantalonama, večeras  imamo „negližiranu“ i neprimereno obnaženu sredovečnu pevačicu, koja se  par minuta bori sa  „bretelama koje su spale“. Imamo mi i boljih sisa od njenih, i u operi i van nje. Pevanje  nije važno, iako je bilo malo bolje nego na premijeri, ali,.... nije vredno  ni reči više.  Pitanje su KOSTIMI? Možda  u sledećoj predstavi vidimo neku tigricu,..... ili zečicu? Eh, onda se pitam,  gde sam?  Pitam. kostimografa,  reditelja,  dirigenta,  obućara...... Koga  VI  iskušavate.....????????

O duetu,  sopran - tenor, ili  bariton -  tenor,..... nekom sledećom prilikom,  kada mi bude bolje. Večeras su me, nakon navedenih impresija, dodatno  svojim NEMOĆIMA ubili. Plazinić - Jovanović..... Gospode, smiluj mi se.  Ja sam dobra osoba, samo po nekada krvoločna, ali tek kada budem naterana na to. Večeras, UBIŠE ME  ne samo oni, nego i svi ostali, sem Melitonea, tj.  Nebojše Babica. Ponoviću.  Sramno, ali za njega nema mesta u  ovoj operskoj kući. A možda je  i bolje. Da ne kvari usidrene. Pevače, a i publiku.

Markiz..... tako daleko od uloge, po svemu.... jedino je bilo ubedljivo FALŠ pevanje, ali to nećemo jednom „vukovcu,“  „diplomiranom elektrotehničaru“ i operskom pevaču da zamerimo. „Tri  u  jedan“  recept.... kome uspe,  svaka čast. Njemu ne, ali,... zar je to bitno? Hirurg ?  Kao mesar u klanici..... grozota..... Gospodo,  razni prateći elementi, ali važni kao  deo timskog rada.... moraju da prate radnju. Imate li sposobnost da  baratate kompjuterom, da  pokušate da pronađete nešto iz vaše branše ? Da vidite kako to NEKI TAMO RADE? Ovo je, ipak, OPERA ! Nije Matijević klanica. Malo šlifa, estetskog poznavanja i umetničkog šarma, uz UKUS i ZNANJE, ne bi škodilo. Ili preterujem? 

A sada......!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Leonora, Ana Rupčić??????? Mamma Mia!!!!!! Toliko puta najavljivana, objašnjavana i hvaljena, unapred, lična premijera naše pevačice, a dobismo... neuravnoteženo, povremeno nemoćno, a često nepotrebno dinamičko ljuljanje. I pevanje "u zemlju" ili ti dole, lice ka dnu, tj. daskama. PONOVIĆU: Lice i glas nagnuti  DOLE !!!!! A u donjoj pevačkoj  lagi NIŠTA,  u gornjoj, sem povremenih kričanja, uzimanja dahova "gde god nadješ  NEOPHODNO mesto, ti uzmi dah, da ne umreš",  apsolutno muzički neopravdano, a kod nje uobičajeno. Glasovni slalom bez logike!!!!  Želi da pokaže   piano?  Da, ali kada?  Kada misli da  je to cool!  Piano, da, ali ne  kao nemoć u forte delovima, preko koga  se krije.  Smešno.  Neuko.  Diletantski. Pa već nam je dosta  tenora na tu temu.  Toliko !

Bilo je tu još promašaja,  rekoh..... lik Gvardijana,  jedno sirovo zapevanje sa UŽASNIM izgovorom.  Beše tu i neko biće koje je rikalo iz sve snage.......

A „plaćeni tapšači“  su HIT, ili HOT. Smešno, uz sav trud,  jadno...... i.... na kraju su propali. Ipak je završetak opere  i  pojavljivanje aktera pokazalo koliko ko, kako, zašto ili ne .....  zaslužuje  aplauze.

Radujem se sledecoj Moći Sudbine..... možda  dobijemo...... nešto drugačije, npr. Leonoru u helankama...... ili, ko zna..... Videćemo ishod  JA TEBI - TI MENI.  A oni meni...... paunovo perje...... Očerupaću ga...... može mi se.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/

Ujed iz srca opere, Karmen, Žorž Bize, Beogradska Opera, Narodno pozorište, Jadranka Jovanović, mecosopran, Bing Bing Wang, Voren Mok, Nevena Matić, Ljubica Vraneš, Aleksandar Stamatović,...

UJED IZ SRCA OPERE!!!

NAMETNUT I UPORAN!!!

SERIJAL PROMAŠAJA SE NASTAVLJA!!!

1. mart 2017.

Jedno veče sa dva gosta,..  za mene, DOSTA !

Neću mnogo da žvrljam,  jer nemam o čemu…  sve je…  slično.

Ali, ako me  podstakne inspiracija…

Tenor… Gost, Iz Kine… uglavnom  menadžer, ili professor u poslednje vreme, podnošljiv, sa tendencijom starog (pa i on je tu negde) prevoznog sredstva, voza…. ali me baš briga što mu treba dva sata da se aktivira… pa i tada  je bio pevački mlak… trudio se, iako  je to  neka leva klasa pevača…. malo bolji od naših, ali to nije merilo. (o tome samo koji red niže )

Sopran?????  DILETANT 100%   Bez oprostaja! Da uđem u kratku analizu, hajde, radi znatiželjnika. Onih koji  jedva čekaju da čuju i  onih koji neće da ČUJU šta se realno dešava na sceni.

Devojka ima jedan veoma labilan glas….  čudnu boju, i nikakvu tehniku. Čas ima vibrato, čas nema…. Dah?  Oh , uh,  ih, eh…. pa kako joj se ćefne, uglavnom  kad joj ponestane, udahne, nema veze što kida frazu….. ko to u beogradskoj operi razume, čim su je pozvali, i ne samo nju, već i njega, a i sve prethodne? Zar niko nije preslušao njenih par mizernih snimaka na youtube? Ali nije to u pitanju, već usluga za uslugu…. znamo to već. Tako sam došla do spontanog zaključka da skoro svi dosadašnji, a naročito budući gosti, zapravo, ne mogu da budu KVALITETNI, jer  mi njima nudimo naš nivo, a to je NIŠTA. U prevodu,  mi njima - ništa, oni nama - ništa.

A MI tapšemo, jako, ushićeno. Da, ali večeras je to bilo  od strane mnogobrojnih učenika koji su došli u operu, po Prvi put. Iz raznih mesta Srbije. Divni, mladi, neupućeni, ali zahvalni što su tu. Kažu: “Nije lose, nismo nikada bili.” GOSPODO!!!!!!!!!!!!!

Da li je aplauz neuke, ali DIVNE DECE  merilo za kvalitet pevača koje ste  nam dovukli?

A naši? Heroina ????? Kao na ostatku heroina! Otužno, falš, paradno - smešno, uobičajeno muzički i glasovno karikira i sve više ŠAPUĆE…. kao doživljava ulogu….. a realno NEMOĆNA…. ma već rečeno, večeras sa malim pomakom nekog razuzdanog ludila u glumi….. ali ovo nije kako klinci  zamišljaju  Broadway…… ovo je OPERA !!!!!!! Za sledeći nastup naše baba jace…. molim donaciju kiseonika….. neophodna je.

Eskamiljo?  Nisam ga večeras ni VIDELA, ni doživela. Čula sam samo neko sirovo zavijanje, sa izuzetno lošim izgovorom.  TOLIKO !

Ali, uvek ima nešto što  me JAKO raduje. Zapravo, večeras bih komotno mogla  da napišem da je Karmen  bila u znaku Fraskite i Mercedes. Nevena Matić… opasno dobar i prodoran glas, odlična gluma (za razliku od njene prethodnice, kojoj sam jedva čekala da vidim ledja u ovoj ulozi) i kompletno dočaran  pravi lik. BRAVO NEVENA!!!!!!!  Mercedes, konstantno u uzlaznoj liniji, ali nikako da dobije  prave uloge? ( kome da se skrene pažnja na ovu, i ovoj sličnu uskraćenost u dobijanju uloga), zaista odlična, malo razuzdanija i raskalašnija, ali tako i treba. Bravo Ljubice !

Ostatak - ostatak.  Nije zaslužio komentar. Samo po neka opaska….. flauta ne počne na vreme….. glavni lik kasni….. harfa večeras ubitačan FALŠ.  Hor…. ako je na “rampi”, reaguje, nesretna deca sve gora, balet bez baleta……. STOP !

Pitam se….. kako VDDa  nije bilo sramota da stoji i sluša prvi čin opere, sve vreme kao na iglama…. i posle, uobičajeno,  da nestane.  Kako onda da  mislim  da će se išta promeniti, ako uprava ne prisustvuje CELOJ predstavi, već sluša izazakulisne opaske onih (njima dragih) koji tu (naša opera) pevaju, ali nisu na predstavama?

Laku Noć.

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/2017/03/beogradska-opera-karmen-zorz-bize.html

.