Kraljica Margo, Goran Bregović, Beogradski balet, Narodno pozorište

KRALJICA MARGO,

ili

LONAC “BREGOVICA PAPAZJANIJE I PSIHODELIJE “

 Za Bregovića znamo da je plagijator, ali sam večeras kroz  muziku za balet “Kraljica Margo” dobila  saznanje da je i  gladijator  i manipulator. Možda se to već sve zna…. ja to tek  sada, u ovoj meri primećujem. Sve one osobensoti i prepoznatljivosti dragog nam Brege, totalno izostaše u pokušaju da pile ima sise, ili da žaba bude konj.  Magarci su bili u publici.

Početak baleta…. četiri užasne “pevačice”: Dragana Tomić Roksandić, Zorana Kalapiš, Suzana Todorović i Maja Pajevic…… sramno je da prođu pored Opere, a ne da se nađu na sceni, dobivši nekakav angažman za ovu predstavu, dok mnogo bolje i kvalitetnije pevačice ne mogu  ni da se približe istoj sceni, ali ove četiri “jahačice po mozgu i ušima publike” hrabro  i najstrašnije falširaju i drhtulje svojim glasićima, dijametralno daleko od tonaliteta, ritma i intonacije. SRAMOTA.

Ipak, ovo je balet, ili samo pokušaj baleta. Sadržaj nisam razumela, jer   naziv baleta i sam balet…. mislim da su u konfuziji. Bar što se mene tiče.  Bregović je od korala, preko  angažovanja ansambla “Renesans”, od motiva iz “Posvećenje Proleća” Stravinskog, do imitacije ritma i  rasta ekstaze iz Ravelovog “Bolera”, od zurle i frule “izvorno poteklih  sa francuskog dvora”, preko solo violončela,  od omiljenih mu limenih duvača, do haosa i morbidnosti muzike za klasičan orkestar i “kompozitorski “ više angažovane gudače, od buzukija do  sirtakija…. uz konstantno nepovezano menjanje muzičke i dramske logike, pokazao jedno veliko muzičko NIŠTA.  Nismo od njega, bar što se tiče baleta,  ni očekivali bolje, jer je on, ipak, samo veliki, ali  sposoban estradno-paradni šarlatan. Tužno je što se TO prodaje  za ODLIČNU BALETSKU PREDSTAVU.

A baletski igrači su, sem par njih, bili uobičajeno loši. Prirediše nam neopisiv metež i  nered  na sceni, tako raštimovani u zajedničkim delovima, neusklađeni i haotični (ali ne po koreografiji, već po ne uvežbanosti). Oni koji  su uvek dobri (Dejan Kolarov, Mila Dragičević, Tejlor Klou, Milan Rus) nekako su, bar kod mene, na žalost, ostali u senci ovog  muzičko – histerično - neuravnoteženog ludila.

Scena je imala  prilično oskudan izgled, što zbog hora koji je, valjda trebalo da izgleda kao hor u crkvi, ili zbog zamisli režisera, motali su se nekakvi konopci, plastificirana mumija (ne znam  sta je to predstavljalo), uobičajene poluzavese i simbolične (iako  nisam razumela tu simboliku) trake, preovladavale su izljuštene daske koje život znače. A kostimi…. Manje - više neodređeni i neupečatlljivi, mogli  bi da posluže i u drugim predstavama, dakle bez osobenosti i pečata koji bi dali  baš ovoj predstavi.  Orkestar uz Vesnu Šouc, a uz ovu muziku…. prošao nezapaženo.

Sve u svemu, Bogu Hvala, razreših dilemu i  viševremenesku žal za odlaskom na ovu predstavu…… NIKADA VIŠE. Hvala  na ovom baletu, idem da popijem KAFETIN. To je krajnji doživljaj. 

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

https://umetnickihel.blogspot.rs/