Cessate da mi
svašta poturate
22. 03. 2017.
Razgaliste mi dušu
večeras. Fenomenalna uvertira, puna
naboja, osećajnosti i energije. Čudno dešavanje. Retko opstaje početna energija
i intenzitet predstave do kraja. A to se
večeras dogodilo. Bravo za Zoricu Mitev
Vojnović, koja je sve to uspela da ostvari, da drži pažnju i muzičara i publike, sve vreme. A bravo i za orkestar, posebno bravo za Sinišu
(solo čelo)..... ponavljam, sve može....
Nabuko? Otkrovenje lika.... Kod
nas. Večeras sam PRVI PUT u našoj operi čula muzički deo ovog lika. Na žalost, do sada sam slušala Nabuka u
izvođenju M. Jovanovića i sem uobičajeno prenaglašene pantomime i solidne glume, a na uštrb (koja
grozna reč, ali i opisuje grozna stanja) nisam
nikada mogla da ČUJEM kako
je to zamišljeno. Ali, večeras, u našoj operi, konačno saznadoh kako to
treba da zvuči. Iz role u rolu, Dragutin
Matic gospodari plejadom raznih likova. Pre par sati ulogom Nabuka. A mi
uživamo u tome. U raskošnom glasu,
odličnoj tehnici, a samim tim i ispevanim frazama, divnoj dinamičkoj lepezi,
znalački vođenom dahu (na to sam veoma osetljiva, sledi nastavak koji red niže),
izvrsnoj i sugestivnoj glumi ..... BARITON za ponos naše Opere !
Abigaila koju smo čuli u izvođenju Sanje Kerkez.... ? Ne treba nam ništa
ni više, ni drugo. BRAVO !!!!!!!
Uloga kao skrojena za Sanju. Od
temperamentne, ratoborne, ljute, do uplašene,
neshvaćene i očajne...... Hoćemo Sanju
što češće. Ne uskraćujte publici
kvalitet. Ne uskraćujte predivnu glumu, a posebno ne uskraćijte divan i tako redak (kod nas) piano.....Prija publici angažovanje do poslednjeg daha, lepota, sjaj u očima, žar koji poseduje, sigurnost u sve što radi na sceni. Da, sopran za uživanje.
Moj omiljeni lik u ovoj operi je Zaharia..... Tek sam uz NJEGA uživala, do suza. Ivan
Tomašev je najkompletniji operski pevač kod nas. Ima SVE ! Miluje nas bojom glasa, fascinira
sugestivnošcu, pevanjem, glumom, dikcijom, jezikom na kome je opera,
stasom.....SVAKOM ULOGOM !!!!!!!
I....... to su likovi ove opere koje smo večeras čuli......
Druge likove u ovoj operi, nismo čuli, samo su nam pokazali neke druge
momente.
Fenena.... u tumačenju večerasnje pevačice,
Aleksandre Angelov, ovako: Ako bismo zanemarili loše pevanje, a kroz
pokušaj glume koja je sve, samo ne to,
ne bismo mogli ni u ludilu da prepoznamo
osobenost lika, da li je srećan, tužan, ljut, veseo, nesrećan.. (dečija pantomima je
sto puta uverljivija od ovog ispraznog "glumatanja")... Fenena je, kao i ostale
uloge koje Angelov „odrađuje“, zapravo
hodajuca smrt. Bez ikakovog izraza na licu. Plastika. I to loša. Sa pogledom
koji „bludi“ kao u lošim filmovima. Da li je Karmen, Preciozila, Santuca,
Rozina..... ISTO JE. Dovoljno da ponovim da je loše. Uz „ljuljato“ koji se
bliži baba Jaci..... propast. A dah... gore napisah da sam tu veoma „tanka“ i
netrpeljiva.... Angelov „ga“ uzima gde
joj se ćefne.... u sred fraze, gde mu mesto nije, kada se uplaši, ili iz čista mira.... dosta mi je pevačkog javašluka, pa se pitam..... možda ne bi bilo loše da
VIZIM (koji brine o članovima Narodnog
Pozorišta) donira neku bocu kiseonika za pevače koji imaju problem sa disanjem.....a ima ih....
I tako, u sred divnih momenata, začarana muzikom,
scenom, sadržajem, lepotom Verdijeve zamisli, iskoči i uplaši me nesretna
Tatjana Mitić. DOKLE, BRE? Vrišti i
potura se kao da joj je poslednja.... (uloga)..... A nadam se i da jeste. Uz nju, pojavi se „glasovni naturalac“,
drekavac zvani Danilo Stošic. Od izgleda, do pevanja...... pitam se, pevač
nije, glumac nije, šta li je?
I...... juuuuuu, zaboravih na još jednog
pevača..... u tumačenju lika Ismaila,... nije ni čudo, imali smo u nadi nešto,
a dobili NISTA,.... opet samo slika, iskrivljena, bez tona. Dojkovic. Promašaj. Poturica. "Stenjato pevanje" sa veoma bučnim zavrsetkom izbacivanja preostalog daha koji nije
iskoristio gde treba, nego nam potura u "lice". Nećemo to. Po ko zna koji put. Uz druge, slične.... osuđeni smo da ih slušamo, ako želimo. A to nije stvar naše želje, već kombinacije iz Uprave,.... kao u kladionici.... nameštaljka,.. ako hoceš ovoga, onda moraš i onoga.....
iskoristio gde treba, nego nam potura u "lice". Nećemo to. Po ko zna koji put. Uz druge, slične.... osuđeni smo da ih slušamo, ako želimo. A to nije stvar naše želje, već kombinacije iz Uprave,.... kao u kladionici.... nameštaljka,.. ako hoceš ovoga, onda moraš i onoga.....
E zato
pisem,.... da kažem šta hocu, šta valja i šta
neću, jer ne valja.
Ali, ako zanemarimo ove opaske, poznate i postojeće..... Nabuko je bio odličan. Veoma
impresivan u celini...... Jer neki vole
svoj poziv i uživaju, neki odrađuju, a neki se muče.
Meni je, iskreno, bilo lepo. Hvala divnim pevačima, Zorici, orkestru i
horu......
O istoj temi, ali iz drugog ugla:
Nema komentara:
Objavi komentar
Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.